Humanin

Šta je humanin?

Humanin je jedan od prvih otkrivenih mitohondrijalno kodiranih peptida. Prvobitno je identifikovan u istraživanjima Alchajmerove bolesti, gde je pokazao sposobnost da štiti neurone. Otvorio je čitavo polje proučavanja mitohondrijalnih peptida i njihove uloge u zaštiti ćelija i starenju.

Receptori i mehanizam

Humanin deluje delom preko receptorskih kompleksa na ćelijskoj površini (opisan je receptorski kompleks povezan sa citoprotekcijom) i preko interakcija sa proapoptotičkim proteinima (npr. Bax). Rezultat je smanjenje ćelijske smrti u uslovima stresa. Ovi mehanizmi su utvrđeni pretežno u ćelijskim i životinjskim modelima.

Šta pokazuju istraživanja?

In-vitro i životinjske studije — pokazuju zaštitu neurona, smanjenje apoptoze i metaboličke efekte.

Bazična humana istraživanja — humanin je detektovan u ljudskoj cirkulaciji; nivoi se menjaju sa starenjem i povezuju se sa određenim stanjima.

Kliničke studije primene — nedostaju veliki kontrolisani podaci o terapijskoj primeni humanina kod ljudi.

Klinički dokazi

Za humanin kao terapiju ne postoje pouzdani humani klinički dokazi. Interesovanje se zasniva na fiziološkoj ulozi i pretkliničkim rezultatima. Tvrdnje o neuroprotektivnim ili „anti-aging” koristima primene humanina kod ljudi su nedokazane.

Šta je dokazano, a šta nije?

Pokazano (pretklinički):

Citoprotektivni, antiapoptotički i neuroprotektivni efekti.

Promene nivoa uz starenje.

Nije dokazano:

Terapijska efikasnost i bezbednost kod ljudi.

Humanin u odnosu na slične molekule

MOTS-c — drugi mitohondrijalni peptid, metabolički orijentisan.

SS-31 / Elamipretide — mitohondrijalno-usmereni peptid.

Pinealon / Epitalon — istraživački peptidi povezani sa starenjem (drugi mehanizmi).