DSIP

Šta je DSIP?

DSIP je mali prirodni peptid od devet aminokiselina, prvi put opisan u istraživanjima spavanja (izolovan iz krvi kunića tokom sna izazvanog stimulacijom). Ime sugeriše ulogu u delta (dubokom) snu, ali su kasnija istraživanja pokazala da je njegova uloga složenija i manje jasna nego što ime nagoveštava.

Receptori i mehanizam

Mehanizam DSIP-a nije razjašnjen. Nije identifikovan specifičan receptor koji bi objasnio njegove efekte, a rezultati studija su često protivrečni. Zato se DSIP i dalje smatra „zagonetnim” peptidom čija fiziološka uloga nije definitivno utvrđena.

Šta pokazuju istraživanja?

Rane pretkliničke studije — sugerisale su ulogu u spavanju, ali rezultati nisu dosledno potvrđeni.

Studije stresa i boli — postoje pojedinačni nalazi, ali bez jasnog i repliciranog obrasca.

Humani dokazi — ograničeni i nekonzistentni; ne postoji čvrst dokaz da DSIP pouzdano poboljšava san kod ljudi.

Klinički dokazi

Za DSIP ne postoje pouzdani, dosledni humani klinički dokazi. Uprkos imenu, efekat na san nije čvrsto potvrđen kod ljudi. Zato tvrdnje da DSIP „leči nesanicu” treba smatrati nedokazanim.

Šta je dokazano, a šta nije?

Pokazano:

DSIP je endogeni peptid povezan (istorijski) sa spavanjem.

Nije dokazano:

Pouzdan efekat na san kod ljudi.

Definisan receptor i mehanizam.

DSIP u odnosu na slične molekule

Selank — anksiolitički peptid (drugi mehanizam).

Semax — neuropeptid povezan sa BDNF-om.

Melatonin — hormon spavanja (nije peptid; drugačija regulacija).